Сажетак

Позадина: Пријављена је веза неуробихејвиоралних симптома и аспартама..

Циљ: Циљ ове студије је да утврди да ли аспартам може негативно утицати на когнитивне, неуропсихолошке или промене понашања код нормалних особа.

Поступак: Четрдесет осам здравих добровољаца било је укључено у рандомизовану, двоструко слепу, плацебо-контролисану укрштену студију. У току првог месеца није даван аспартам. Субјекти су тада конзумирали киселу воду и капсуле са плацебом, аспартамом или сахарозом на по 20 дана. Редослед је рандомизован и субјекти су додељени групи са високом (45 mg/kg тел. тежине –1 d-1) или групи са ниском (15 mg/kg тел. тежине –1 d-1) дозом аспартама. Неуропсихолошко и лабораторијско тестирање обављано је 10. дана сваког периода третмана да би се утврдили евентуални акутни ефекти и 20. дана да би се утврдили хронични ефекти.

Резултати: Концентрације фенилаланина у плазми значајно су повећани током третмана са аспартамом. Неуропсихолошки резултати, неповољни ефекти, вредности аминокиселина, инсулина и глукозе, као и електроенцефалограми поређени су по полу и по третману. Нису утврђене значајне разлике ни код једног мерења.

Закључак: Велике дневне дозе аспартама немају утицаја на неуропсихолошко, неурофизиолошко и бихејвиорално функционисање здраве омладине.

Am J Clin Nutr 1998;68:531-7.