Ефекти аспартама (APM, L-аспартил-L-фенилаланин метилестар) на неуролошко стање деце са документованим нападима испитивани су у рандомизованој, двоструко слепој, плацебо-контролисаној укрштеној студији. Дајемо извештај о 10 малишана (5 дечака и 5 девојчица старости 5-13 година) који су тестирани по две недеље давањем аспартама и плацеба (једна јутарња доза од 34 mg/kg). Седморо је имало генерализоване конвулзије од којих је четворо имало и епизоде одсутности напада. Једно дете је имало одсуство напада, а двоје је имало само комплексне парцијалне нападе. У обе гране студије деца су примана у болницу на стандардни 21-проводнички електроенцефалограм (EEG), континуални 240-часовном EEG сниман на касету, и одређивање биохемијских вредности у плазми и урину. Субјекти су прошли скалу за третман хитних симптома субјеката (STESS) а родитељи Конерову скалу за оцену понашања. Није било значајних разлика између аспартама и плацеба у стандардном или 24-часовном EEG-у. Нису примећене разлике на STESS и Конеровој скали, нити је било разлика код биохемијских мерења (сем очекиваног повећања фенилаланина и тирозина након узимања аспартама). Наши налази показују да у овој групи осетљиве деце аспартам не изазива нападе.