Datoteka PDF

Многобројни научни докази потврђују безбедност аспартама

Једна италијанска студија која сугерише да се аспартам може повезати са повећаним ризиком од канцера код пацова није у складу са великим бројем научних истраживања која су обављена на аспартаму.

Четири дугорочне студије канцерогености аспартама, обављене у складу са међународним стандардима, нису нашле никакву везу између аспартама и било које врсте канцера. Аспартам је у протеклих преко 20 година користило више стотина милиона корисника широм света. На основу милијарди човек-година безбедне употребе нема никаквих индиција о постојању везе између аспартама и канцера код људи.

Аспартам је једноставан састојак хране састављен из две аминокиселине, саставних делова беланчевина које су широко распрострањене у храни коју свакодневно једемо. Налазе се у јајима, месу, сиру, риби, житарицама, воћу, па чак и мајчином млеку. Када уносимо аспартам, он се у пробавном систему разлаже на веома мале количине уобичајених хранљивих састојака. Чак и они који често користе производе са аспартамом око 99% својих дневних потреба за ове две аминокиселине добијају из других извора хране.

Аспартам, први пут дозвољен за употребу 1979. године у Француској, један је од најиспитиванијих хранљивих састојака у историји, са преко 200 научних радова који потврђују његову безбедност. Поред институција у 134 земље које регулишу ту материју, још су и стручњаци Светске здравствене организације (WHO), Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) и Научног комитета за храну Европске комисије (SCF) су испитали аспартам и утврдили да је безбедан.

Обезбеђивањем слаткоће без калорија, аспартам може допринети регулисању телесне тежине. Безалкохолно пиће заслађено аспартамом може имати чак и мање од једне калорије по послужењу. У време када су државне администрације и медицинска струка све више забринути за проблем прекомерне тежине и гојазности, контрапродуктивно је подстицати неосноване страхове у вези са популарним избором који помаже људима да регулишу унос калорија. Сматра се да само у Европи гојазност изазива 70.000 нови случајева рака сваке године.

Налази истраживача Фондације Рамацини из праксе коришћењем истог протокола испитао је Комитет за процену опасности од рака америчке Администрације за храну и лекове, који је закључио да су пријављени подаци „непоуздани” услед „недостатка критичног детаља … сумњивих хистопатолошких закључака и коришћења неуобичајене номенклатуре ради описа тумора”.

Сем тога, универзално је прихваћено да научно истраживање морају да провере независни патолози. Амерички Национални програм за токсикологију (NTP) је утврдио смернице за проверу од стране подједнако стручних патолога ради обезбеђивања научног консензуса о томе да ли су резултати студије валидни. Од италијанских истраживача је пре неколико месеци затражено да поднесу своје налазе на разматрање NTP-у, али на тај захтев нису одговорили. Налази обављени у Фондацији Рамацини нису проверени од стране других стручњака. Часопис „Јуропијан џурнал ов онколоџи” (European Journal of Oncology) у коме ће студија бити објављена није независни научни часопис, већ га производи сам Институт Рамацини.

Такође је важно напоменути да дозе аспартама које су Италијани испитивали далеко надилазе ниво људске потрошње. Неким од животиња у студији је сваког дана давана количина аспартама еквивалентна оној коју садржи 2.000 лименки безалкохолних пића.

Компанија Ајиномото поздравља одлуку  Европске агенције за безбедност исхране (EFSA), наследника SCF-а, да објективно провери тврдње Фондације Рамацини.

14. јула 2005.

Datoteka PDF